Говорећи о величини овог уметника градоначелник Цветановић је казао:

„Данашњи дан смо посветили лику и делу Томе Здравковића како бисмо му одали заслужено поштовање. Тридесети септембар нисмо изабрали случајно, данас се навршило 30 година откако је срце Томе Здравковића престало да куца. Почели смо полагањем венаца на Томин гроб у Београду, сада смо овде да се поклонимо споменику подигнутом у његову част, а вечерас ћемо уживати у кадровима фима „Тома“. Људи који су погледали филм кажу да се ради о остварењу са много душе, а како би другачије када се дочарава живот аутора чији је живот био саткан од љубави и туге преточене у најбоље песме народне музике на простору некадашње Југославије. А познато је да је све што је Тома радио почивало на чистим емоцијама.“

Након градоначелника окупљенима се обратио Жељко Јоксимовић и рекао да су сви узбуђени што су у Лесковцу, граду из кога је Тома поникао и нагласио:

„Дело Томе и након тридесет година живи. Публика је препознала душу и емоцију са којом је стварао и која нас је подстакла да направимо овај филм у којем ћете, надамо се, уживати и да ћете осетити енергију коју је Тома дао свима нама који смо радили на филму. Поздрављам целокупну екипу која је вечерас у Лесковцу.“

Говорећи о раду на филму, Драган Бјелогрлић је казао да није било лако направити филм о „песнику душе и туге“ али истакао да је након идеје Жељка Јоксимовића исте секунде пристао да се прихвати рада на том пројекту.

„Ушли смо у деликатан посао реконструкције живота једног таквог човека. Препустили смо се са пуно емоција и ево, путујемо и даље.“

Данас је говорио и Бане Обрадовић:

„Драго ми је што се данас све ово дешава у Лесковцу, што се много људи окупило да ода поштовање Томи. Филм је изазвао велико интересовање и претендује да обори рекорде гледаности свих времена.“

Након полагања венаца градоначелник Цветановић је за све чланове који су дошли на пројекцију филма приредио пријем у свом кабинету.

На конференцији за медије одржаној овим поводом пожелео је добродошлицу свим ствараоцима филма, захвалио њима, супрузи, породици Здравковић што су на данашњи дан посетили Лесковац и увеличали чин сећања на човека који је са много енергије и љубави стварао своја дела:

„Тома је пленио харизмом, јужњачким севдахом, а препознатљиве мелодије и дан данас дирају у душу свакога ко их послуша. Тома нас је наспустио, али његова музика живи и живеће још много генерација. Поносни смо што након фестивала филмске режије Лајф и фестивала професионалних позоришта Јоаким Вујић који се управо вечерас завршава у Лесковцу, нашим суграђанима пружамо прилику да погледају лесковачку премијеру филма о великом Томи који је прве кораке у каријери направио у граду на Ветерници и након почетних наступа у кафанама у Лесковцу, Нишу, Београду, Тузли, Будви дошао до распродатих концерата у пуним халама.

Због великог певача, који је ушао у историју и својим композицијама оставио неизбрисив траг у народној музици, и данас се тражи карта више. Очекујемо да се вечерас у хали СРЦ Дубочица и наредних дана у биоскопу Лесковачког културног центра сваке вечери проломи аплауз због кадрова у које је преточен живот њега који нам је дао своју душу. Знам да ћемо сви уживати у пројекцији, а како сам чуо од људи који су филм погледали, нашим суграђанима препоручујем да понесу марамице и спреме се за много дивних емоција које ће филм пробудити, као што буде и песме чувеног и великог Томе.“

У Свечаној сали града Лесковца реч је дата делу глумачке екипе овог филмског остварења. Најпре се обратила Тамара Драгићевић која тумачи лик Силване Арменулић и рекла:

„Пресрећни смо што смо после многих премијера вечерас у Томином граду. Због тога осећамо посебну емоцију. Ова прича ће све гледаоце оставити без даха и знамо да ће сви уживати."

Након ње говорила је Паулина Манов којој је припала улога Љиљане и казала:

„У име свих колега могу да кажем да нам је била част и задовољство да представимо ликове који су били део Томиног живота и стваралаштва. Филм је емотивни ролеркостер, сви завидимо Лесковчанима који ће га вечерас погледати први пут.“

Милан Марић који је на великом платну оживео Тому Здравковића се захвалио домаћинима на добродошлици:

„Срећан сам и поносан што сам овде и поносан сам што смо истрајали у идеји да направимо филм о човеку који је заслужио да се о њему сними филм. Он је својим стваралаштвом и радом задужио све нас.