Ово су стихови из књиге „Власотинце је моје двориште,“ коју су
заједно приредили Предшколска установа „Милка Диманић" и Народна
библиотека „Десанка Максимовић". Књига садржи питања, одговоре и
цртеже о завичају. Једно од питања било је „По коме је Власотинце добило
име“, а један од одговора је гласио: „Можда по реку Власину, али не знам,
морамо да питамо неког старог децу“.
-Ова књига је толико лепа јер су је стварала деца својом искреношћу и
добротом, талентом и интуицијим, својом интелигенцијом. Њихови одговори
на наша питања су духовити, оригинални, занимљиви. На цртежима су
показали колико воле своје Власотинце, како доживљавају библиотеку,
музеј, Стари млин,  Старо гробље...- рекао је директор библиотеке Срба
Такић.
Психолог Мери Стојковић навела је у предговору да нас искреност деце,
исказана цртежима и речима, наводи да закључимо да се она у Власотинцу
осећају вољено и у „зони комфора“.
Васпитачи и стручни сарадници су са децом брижљиво и дуго припремали
материјал за књигу, рекла је педагог Наталија Васић, додајући да је пред
нама књига која је запис о томе како наша деца виде своје Власотинце.
Књига „Власотинце је моје двориште“ издата је и представљена у оквиру
Вукове недеље.